Šta uopšte znači ...biti čovek!?

Koja je njegova uloga...šta on radi ovde na ovoj planeti...kuda ide...odakle dolazi...kakav je smisao!?

Pitanja koja se svakome od nas u nekom momentu pojave u glavi...jer negde duboko u sebi znamo, kako mora da postoji nešto više od samo...živimo i na kraju umiremo!

Mora da postoji neki skriveni dublji smisao...neka skrivena lepota...neka nevidljiva nit...zakon...neka tajna...veličina i moć koja je večna.

Gledajući univerzum i njegovu veličinu i tajanstvenost...pomislila sam da mora da se taj beskraj i lepota nalazi i ovde negde dole i izaziva potpuno isto ushićenje i mir...jer kao što govore,

Kako gore...tako i dole!

Proučavajući ljudsku biologiju...uspela sam da uhvatim tu skrivenu lepotu samog Života...pečat vrhovne inteligencije, koja prosto jedino što može da izazove u meni jeste beskrajno divljenje.

Toliko savršen dizajn nas samih...prirode oko nas...simbiotičke vezanosti...duha zajedništva, timskog rada, savršenih mehanizama...koji ukazuju samo na jedno

SVE NA OVOM SVETU JE POVEZANO...svi smo deo istog izvora, iste energije, istog Života !

Zakoni termodinamike ukazuju da svaki sistem koji se izloži izolaciji zapada u haos.

Upravo se to dešava na mikro i makro planu čitave planete.

Onog momenta kada se naruši komunikacijska mreža zajednice, dolazi do izolacije i haosa.

Osvrnite se oko sebe...pogledajte način na koji živi savremen čovek...izolovan, otuđen, tehnološki ovisan, društveni kontakti su virtuelni, iz jednog boksa prelazi u drugi-kuća/posao...preživljava iz dana u dan, sa osećajem praznine, neprihvatanja, nerazumevanja, besmisla...

Možda i nije toliko neshvatljivo što su depresija, anksioznost i razni drugi neurološki poremećaji dostigli epidemijske razmere...autizam kod dece da i ne pominjem.

Sa druge strane kancer takođe raste alarmantnom brzinom...zauzimajući sam vrh liste uzroka smrtnosti većine zemalja.

To nisu genetske bolesti...

Nešto se dogodilo sa našom okolinom, sa vazduhom koji dišemo, hranom koju jedemo, zemljištem, vodom...što je prouzorkovalo narušavanje intracelularne i vanćelijske komunikacije a time doprinelo stvaranju haosa u nama i oko nas.

Rak nije borba imunog sistema i raka već pojava gde oštećene ćelije gube sposobnost apoptaze.

Apoptaza je u direktnom odnosu sa mitohondrijama.

Mitohondrija diktira u ćeliji ćelijsku obnovu a bakterije i gljive to rade van ćelija ...sve to putem komunikacijskih kanala i mreža.

Moramo da shvatimo da, kada jedemo, ne jedemo mi hranu... već mikrokosmos u nama...bakterije, gljivice, paraziti itd...oni razlažu hranu do jedinog molekula koji prestavlja izvor goriva za sve naše ćelije a to je ATP.

Mitohondrije izgledaju kao bakterije i mogu da žive jedino unutar ćelija. Ima ih jako mnogo...npr. jedan nerv ima 300 mitohondrija.

Oko 200 mitohondrija po jednoj ljudskoj ćeliji....14 kvadriliona mitohondrija u telu.

One su neizmerno važne... obezbeđuju gorivo, detokcikaciju, apoptazu, deluju antiinflamatorno, prave redox molekule itd.

Kada mitohondrije vare našu hranu one prave redox (redukcija-oksidacija, davanje elektrona-oduzimanje elektrona) molekule koji su ustvari balansni signali.

Tako npr. u slučaju raka, upravo ti redox molekuli daju signal u komunikacijskoj mreži ćelijama raka da izvrše apoptazu.

Ukoliko mitohondrija napravi dovoljno redox molekula ćelije raka će se ubiti.

Mitohondrije razgrađuju hranu za nas, bakterijama one ne trebaju, one same to rade sopstvenim procesima.

Van ćelija bakterije stvaraju komunikacijsku mrežu a u ćelijama to rade mitohondrije!

Ne postoji nešto tako kao ulcer, rak, bolest...postoji samo nedostatak komunikacije...izolacija i usamljenost a time i nemogućnost obnove i regeneracije.

Postoji samo nedostatak zdravlja koji ima veze sa komunikacijom odn nedostatkom intracelularne komunikacije.

Sve što se do sada znalo u zvaničnoj medicini se proučavalo u sterilnoj Petri šolji.

Razvojem nauke, otkrićem epigenetike, mikrobioma...se otvorio novi put gledanja na biologiju...prvi put da se ona posmatrala kroz bakterijsku komunikaciju.

Nikada nije razmatrano da ekositem bakterija, gljiva i ostalih mikro bića diktira ljudsko ponašanje i zdravlje.

Ono što predstavlja zemljište za biljku...to naš digestivni sistem predstavlja za nas.

Od zdravlja zemljišta zavisi zdravlje biljke kao i što od zdravlja naših membrana i očuvanog ekosistema unutar nas zavisi naše zdravlje.

90% enzimskih reakcija u telu rade bakterije, manje gljive i dr.

One vrše metilizaciju i oxidaciju.

Teški metali se lakše izbacuju iz tela metilizacijom.

U prisustvu kiseonika rade aerobne a bez prisustva kiseonika anaerobne bakterije.

Otkriveno je da kod raka dojke...dok je dojka zdrava ima određeni soj bakterija a kasnije se pojavljuju druge koje pokušavaju da poprave štetu...kada i one umru, dojka postaje sterilna i tada se razvija agresivni oblik raka.

Bakterije nisu ovde da nam naude...one nas štite!!!

Pojava gljivica nije znak da nas one napadaju, one samo ukazuju na to da je balans sistema narušen!!!!

Sve bolesti su simptom hronične inflamacije dok nas akutna inflamacija uvek pravi boljim i jačim.

Hronična inflamacija je oxidativni stres koji akumulira previše pozitivnog punjenja.

Usled stalnih povreda isprazni nam se rezervoar antioxidativnog sistema pri čemu se akumulira pozitivno punjenje...ne možemo da se oporavimo.

Hronična inflamacija je rezultat nedostatka komunikacije...previše signalnih molekula koji stvaraju konfuziju i haos.

Kada se komunikacija naruši, izgubi...membrane počinju da cure, creva, mozak, bubrezi...počinjemo da reagujemo na okolinu, napadamo sami sebi...gubimo identitet

Tako npr. Glifosat remeti komunikaciijsku mrežu, ubija bakterije a bakterijska komunikacija je antidot za glifosfat naročito što se tiče permeabilnosti membrana i tako nastaje začarani krug.

Bakterije su te koje stvaraju komunikacijsku mrežu van ćelije do mitohondrije to rade unutar ćelija.

Komunikcijska mreža je izvor svega!!!!...kako na mikro planu tako i na makro!

Epigenetika dokazuje da se geni uključuju i isključuju u odnosu na okolinu.

Genom ne znači ništa...okolina je kralj !

Okolina je ta koja programira gen da pravi različita tela.

Mikro Rnk je naredna generacija epigenetike.

Gen je segment Dnk koji će napraviti protein.Imamo svega 20000gena koja mogu da naprave 4 miliona različitih tela.

Preko 90% Dnk koju su inače prozvali kao smeće pošto su smatrali da ničemu ne služi kao i crna rupa u svemiru...ustvari reguliše onih 20 000gena.

Svaka traka te dnk koju zovu smeće, pravi mikroRnk koja ulazi u krvotok i ćelije i koja nikada neće kodirati protein već ona funkcioniše kao prekidač koji uključuje ili isključuje ponašanje gena.

Preko 90% te dnk nazvane smećem, ne pravi gen koji pravi protein...on pravi male čestice zvane mikroRnk.

Gen pravi 200 različitih proteina u zavisnosti od informacija koje daje mikroRnk.

One se stalno kreću i mi stalno razmenjujemo mikroRnk sa okolinom (parovi koji nakon dugo vremena počinju da liče jedno drugom, vlasnik psa na psa...)

15% tih prekidača koji uključuju ili isključuju nije od nas već od bakterija u crevima i bakterija koje dišemo

Drugih 15% je od gljivica

5% je od hrane koju jedemo

Znači...30% svih prekidača za uključenje ili isključenje koji determinišu koji gen će proizvesti koji protein i ne potiče od ljudi!!!!!

Mi moramo da se vratimo našem ekosistemu ukoliko želimo da opstanemo kao vrsta!

Zdravlje je balans između povrede i obnove...interakcija sa ekosistemom oko nas koja se vrši putem komunikacije.

Svaka ljudska ćelija sadrži jedan metar dnk...kada bi uzeli jednog čoveka i razvukli svaki taj metar dnk...jedan čovek odn njegova dnk bi se obmotala oko zemlje 2 miliona puta!!!!

Ta dnk se konstantno povređuje i obnavlja...skoro brzinom svetlosti!

Mi smo magični i božanski!

Dnk je samo masa potencijala ali nije definicija života!

Nešto drugo donosi odluke!

Ako poredimo vrste bakterija, gljivica, parazita,virusa i dr sa nama...mi smo algoritmično nadbrojani tim nedvidljivim svetom.

Mi ne možemo preživeti bez njih...dizajnirani smo na način da nam trebaju.

60-70%našeg imuniteta je membrana digestivnog trakta koja je debljine pola vlasi kose.

Zbog toga smo i toliko osetljivi ukoliko se ta barijera naruši.

Viša inteligencija je nas na taj način pokušava zaštititi..ukoliko krenemo pogrešnim putem, putem egoizma i sebičnosti...bivamo vrlo brzo opomenuti.

Naša biologija...mi sami...smo stvarni samo zahvaljujući mikrokosmosu oko i unutar nas.

Ali...naša priča se ovde ne završava jer...

smo mnogo više od biologije...

1 kubni cm mitohondrija proizvodi 10 puta više energije od jednog kubnog cm Sunca, sve u formi elektriciteta.

Mi smo čista energija...

Nešto mnogo više i veće od svake pojedinačne životne priče koju svako od nas živi i priča.

Više smo od tih uloga koje smo usvojili...koje su nam uprogramirali rodjenjem...

Mi nismo priča koju pričamo...

Čista smo svetlost

...i u svakom momentu možemo sve da promenimo i zasijamo:)