KRATAK I GRUB OPIS IMUNOG SISTEMA

Temu bih započela sa jednim pitanjem...

Šta je ono što svi mi kao ljudska vrsta želimo i čemu težimo...koja je to naša najdublja želja!?...

...odgovor bi bio, verovatno podjednak za sve nas ...da živimo što duže!!!

Svi se podjednako bojimo smrti...to je potpuno prirodno!

Nije nimalo iznenađujuće što posedujemo tu želju za dugovečnošću jer i samo naše telo je dizajnirano upravo na isti način i teži samo jednom cilju...da nas što duže održi u životu !

Naravno, za ostvarenje takvog cilja, neophodno je da budemo potpuno svesni i odgovorni prema sebi i da sa velikom pažnjom brinemo o tome šta stavljamo na sebe, u sebe, kakve misli, emocije stavove gajimo u sebi, kakvom se hranom hranimo, kakvu vodu pijemo i kakav vazduh udišemo...jer nije svejedno i jeste važno!!!!

Nažalost, većina nas kroz život prolazi prilično nesvesna i funkcioniše po nekom automatizmu bez previše razmišljanja i svesnog udela...u nekom momentu života, nam je to prešlo u naviku...

... i samo u situacijama velikog pritiska, promena, trauma...neki od nas počinju da shvataju da život koji vode zahteva korenite promene i poglede iz neke druge perspektive.

Mi, kao ljudska bića predstavljamo jedan komleksan sistem fizičkog, duševnog i duhovnog sveta.

Ne možemo sebe gledati niti sebi pristupati iz samo jednog ugla. Nauka je dokazala da smo osim toga što smo biološka bića takođe i energetska bića, uostalom kao i sve drugo u prirodi.

Iz tog razloga alopatska medicina i doživljava veliki neuspeh u mnogim poljima. Osim što posmatra i tretira samo simptome, organizam posmatra samo iz ugla pojedinih organa za koje smatra da su potpuno nezavisni od celine.

Za razliku od takvog pristupa, holistički pristup organizam posmatra kao celinu i sklop velikog broja sistema koji su usko povezani jedno sa drugim, utiču jedno na drugo, komuniciraju međusobno i sve apsolutno ima veze sa svim.

Nauka sve više dokazuje, da je ljudsko telo najsavršenija kreacija prirode i da je inteligencija koja ga je stvorila to vrhunski odradila .

Zaista, nimalo ne sumnjam u dobrotu i nepogrešivost te inteligencije koja ima samo jedan jedini cilj...a to jeste da nas održi u životu.

Smatram da je vrlo glupo misliti da imamo tela koja su potpuno nesposobna da se brinu sama o sebi...da smo nemoćni i prepušteni na milost i nemilost ovog sveta gde iza svakog ugla vreba neka opasna bakterija,virus...smrt...

Svako živo biće ima u sebi ugrađen prirodni mehanizam samoregulacije i samoisceljena...zašto mislite da mi jedini to nemamo!?

Šta mislite, kada neka zajednica životinja oboli iznenada...da li gledate i secirate životinju pokušavajući da otkrijete šta joj se desilo ili gledate šta se to u njenom okruženju promenilo a time izazvalo promenu u njoj i učinilo je bolesnom!?

Zašto mislite da nam život zavisi od tamo nekog, tamo nečeg...što će nas igrom slučaja i daj bože spasiti!?

Da li zaista mislite da smo tako krhki i nemoćni bačeni na ovaj svet da se borimo sami i nadamo se najboljem!?

Ili smo pak...dizajnirani savršeno i opremljeni potpuno za sve izazove koji mogu da nas zadese dok je naše samo da se pobrinemo da to ne narušimo sopstevnim nesavesnim i neodgovornim ponašanjem!?

Imuni sistem nam je dat u cilju zaštite od svih opasnosti sa kojima možemo da se susretnemo boraveći na ovom svetu.

On ima najsavršeniju, nepogrešvu vojsku dizajniranu na način da pobedi u svakom ratu...

...drugo je pitanje da li mi u to verujemo ili ne!?

Napredak naučnih istraživanja je doprineo njegovom boljem razumevanju ali još uvek nije ni blizu kraja njegovom otkrivanju ...nauka je tek zagazila u tematiku.

Ono što jeste sigurno jeste da su se nakon 2003g i pojavom genetike otvorila vrata jednog totalno drugačijeg poimanja čoveka kao vrste.

Otkriveno je da mi u sebi nosimo mnogo više mikroorganizama nego gena i ćelija koje nas karakterišu kao čoveka. Što u prevodu znači, da od stanja naše mikrobiotske flore zavisi da li ćemo biti zdravi ili pak bolesni.

Da li mislite da je pametno da povedemo računa o tom svetu...ili treba da ga ignorišemo!?

Pored toga, epigenitika je pokazala da naše poimanje odn percepcija okoline, ima uticaj na ekspresiju gena a samim tim i na pojavu bolesti odn zdravlja. To znači, da sve ono što je karakterisano kao genetska predispozicija ostaje samo kao mogućnost nastanka u slučaju da joj mi lično našim izborima to omogućimo...u suprotnom, ostaje isključivo u sferi mogućnosti odn predispozicije.

Drugim rečima čoveka i njegovo telo definišu kako genetika tako i epigenitika!!!!

Na ovom mestu bih naglasila da se u tome jasno vidi i dokazuje ona čuvena „slobodna volja“ koja nam je svima data i koju usmeravamo, u najvećoj meri upravo mi samo, svesno ili nesvesno ili ka bolesti ili ka zdravlju.

Pedestih i šezdesetih godina prošlog veka medicina je na imuni sistem gledala kao na dve kutije odn smatrala je da imuni sistem čoveka čine samo dva dela, urođeni i stečeni odn adaptivni.

Na tom viđenju su nastale i prve vakcine i kompletna industrija vakcina se gradi upravo na tom viđenju imunog sistema.

Međutim, razvoj nauke i genetike je dokazao da je ta teorija potpuno zastarela što znači da nije pitanje da li smo za ili protiv vakcina...već je reč o tome da se vakcine grade na jednom modelu imunog sistema koji je davno prevaziđen i koji nije tačan.

Ne radi se o tome da li je teorija zavere ili dobar biznis plan koji će nekolicini dobro napuniti džepove...jednostavno, iz naučnog ugla, delovanje vakcina se zasniva na nečemu što je odavno prevaziđeno i netačno.

Pored urođenog imuniteta i stečenog imuniteta, postoje još i sistem interferona (interferoni su grupa proteina familije citokina koji utiču na intracelularni imunitet) kao i mikrobiom koji svi zajedno utiču i razmenjuju informacije kako međusobno tako i sa na nervnim sistemom.

Što samo dokazuje strašno veliku kompleksnost i inteligenciju celokupnog imunog sistema.

Na ovom mestu bi skrenula pažnju da kada su vakcine u pitanju, koje osim što zaobilaze prirodne puteve infekcije (ciljaju odmah adaptivni imunitet ) a time I prirodni tok aktivacije pojedinih etapa imunog sistema (urođeni-mikrobiom-interferon-adaptivni) mi ne znamo šta se dešava sa inflamacijom izazvanom na taj način.

Ne znamo da li se ona stiša I povuče ili ostaje a time pravi oštećenja I posledice što je još jedan od razloga zbog kojeg treba da se zapitamo koliko su vakcine zaista bezbedne.

Naravno, tu se otvara i pitanje koliko su sastojci vakcine uključujući I teške metale I sve ostalo što ona sadrži bezbedni za nas.

Pored toga, industrija lekova ima vrlo stroge propise I procedure I potrebno je mnogo godina I analiza, dokaza,radova da se neki lek proglasi efikasnim I bude odobred od strane zvaničnih institucija. Industrija vakcina to nema, ona skoro I da nije regulisana I mnogo je lakše I brže proizvoditi vakcine u odnosu na lekove.

Nije faktor iz spoljašnje sredine taj koji pravi problem (bakterija, virus, toksini iz vayduha,hrane, alergeni) već naš kompromitovani imuni sistem koji je nesposoban da adekvatno odreaguje na uljeza.

Jer npr…kada u prostoriju punu ljudi uđe osoba koja ima npr gipu…neće svako u toj prostoriji oboleti od gripe već samo nekolicina. A ta nekolicina će oboleti zbog sopstvenog kompromitovanog imunog sistema.

I još jedna stvar kada je npr tema grip…ne postoji sezona gripe jer virusi I bakterije su uvek oko nas…već postoji sezona smanjene funkcije imunog sistema odn. zimi ima manje sunca, ljudi su vise u zatvorenom, depresivniji su a sve to vodi slabljenju imuniteta.

Druga bitna stavka jeste…razlika između, biti nosioc virusa Ili ispoljavati simptome bolesti…to nije isto.

Da bi se neki određeni virus ili bakterija doveli u direktnu vezu sa određenom bolešću, moraju se dokazati mnoge stvari tačnije moraju biti zadovoljena 4 Kohova postulata. Samo ukoliko su svi kriterijumi zadovoljeni, može se reći da taj virus ili bakterija izaziva baš tu I tu bolest.

Neki naučnici tvrde da postoji mnogo dezinformacija koje nisu naučno potvrđene I mnoge bolesti nisu u direktnoj vezi sa patogenima koji se navode…ali o tome nekom drugom prilikom.

Da rezimiramo rečeno:

• Virusi i bakterije nas ne ubijaju ( ne zaboravite da u nama samima živi triliona i triliona mikroorganizama)

• Prevelika reakcija organizma odn disfunkcionalnog imunog sistema koji reaguje na patogena ili argena na način da napada sopstvene ćelije,tkiva i organe

• Takav disfunkcionalan imuni sistem sa atipičnom reakcijom je rezultat nekih već postojećih patoloških stanja - gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti

• Uticaj okoline: zagađen vazduh, hrana, voda

Uzroci postojećih patoloških stanja:

-starenje

• Smanjuje se funkcija štitne žlezde koja je zadužena za stvaranje vitamina A od beta karotena

• Manje citokeratina

• Smanjuje se nivo hlorovodonične kiseline u stomaku

• Manje acidofilnih bakterija

• Imunokompromitovani

-ishrana sa mnogo šećera

• Rast Candide

• Rast gliotoksina-uništava makrofage i T ćelije

• Urođeni i adaptivni imuni sistem se narušavaju

-stil života

• Nepravilna ishrana

• Nedostatak fizičke aktivnosti

• Stres

• Nedostatak sna

• Pušenje

-narušena i oštećena crevna flora

-okolina

• Zagađena voda

• Zagađen vazduh

• Zagađena hrana

Ključni vitamini odnosno hormoni koji su neophodni za pravilan rad imunog sistema su A I D.

Vitamin A utiče na integritet epitela i zaštitne mukozne barijere tkiva koja predstavlja prvu liniju odbrane a ujedno ima i regulatornu ulogu kojim drži imuni sistem u balansu i sprečava nastanak citokinske oluje.

Uloga vitamina A:

• Epitel i mukozna barijera predstavljaju prvu liniju odbrane od patogena

• Igra ključnu ulogu u stvaranju makrofaga u epitelu, eptelne keratizacije, stratifikacije, diferencijacije i funkcionalnog sazrevanja epitelnih ćelija

• On je integrativni deo mukozne barijere respiratornog i digestivnog trakta

• Omogućava sekreciju mukusa koja poboljšava imunološku funkciju ovih tkiva

• Stvara zid...zaštitu

• Neostatak dovodi i do defekta T ćelija adaptivnog imunog sistema

• Ima regulatornu ulogu u ranoj diferencijajciji ćelija ubica

Zbog svega navedenog je važno da nemamao deficit ovog vitamina kao i da nam štitna žlezda funkcioniše normalno.

Vitamin D je sledeći ključni vitamin odnosno hormon koji proizvodi antimikrobne peptide koji deluju na način da oštećuju zid patogena. Iz tog razloga je važno biti svakodnevno izložen suncu, hraniti se zdravo ili upotrebljavati suplemente ukoliko je to potrebno.

Najbolji izvor vitamina A i D je fermentisano ulje jetre bakalara kao i namirnice životinjskog porekla.

Što se tiče mikrobioma i crevne flore, dokazano je da je ljudsko telo kolonizirano velikim brojem mikroba čiji geni zajedno sa našim genima čine jedan “superorganizam“.

10% nas čini ljudski faktor dok 90% čine mikroorganizmi koji nas naseljavaju ili u prevodu mi smo kao jedna ljuštura, omotač za ceo taj svet mikroorganizama u nama.

Crevna flora se naziva još I našim drugim mozgom koji je u stalnoj komunikaciji sa nervnim sistemom. Osim toga digestivni trakt čini i preko 70% našeg imunog sistema.

Teorija o borbi protiv mikroorganizama, na kojoj se zasniva i industrija vakcina je totalno zastarela i više nema nikakvu naučnu osnovu niti temelj.

Mi smo kao ljudska vrsta dizanirani na način da koegzistiramo i živimo sa mikroorganizmima oko i unutar nas...mikrokosmos u makrokosmosu!

Šta narušava mikrofloru...antibiotici, stres, lekovi, prerađena hrana, šećer

Šta je održava...probiotici, fermentisana hrana, prirodna hrana

Stres osim što smanjuje funkciju štitne žlezde takođe nepovoljno utiče na crevnu floru i na imunitet.

Kada smo pod stresom (fizički, hemijski, emotivni) prevladava simpatički nervni sistem koji automatski smanjuje rad imunog sistema, digestivnog trakta i štitne žlezde. Ukoliko je stres hronične prirode, ovi sistemi konstantno trpe čime se njihova funkcija smanjuje. Organizam mora imati period odmora gde se procesi regeneracije i isceljenja uključuju i vraćaju organizam u ravnotežu.

Toksini iz vode, vazduha, hrane takođe izazivaju stresogene reakcije u našem organizmu pri čemu se naš metabolizam konstantno odvija pod dejstvom kortizola a ne štitne žlezde. Takav rad vodi zakišeljenju organizma i raznim poremećajima.

Zdrav i funkcionalan imuni sistem svakodnevno odoleva raznim patogenima i alergenima koji se nalaze u našoj okolini.

Ukoliko je integritet imunog sistema narušen to ukazuje na ili toksičnost ili na neki deficit u organizmu.

Zdrav imuni sistem je izvor zdravlja i kvalitetnog života dok je kompromitovan imuni sistem izvor bolesti isto kao što je slučaj i sa našim digestivnim sistemom koji će ili biti izvor hranljivosti ukoliko je zdrav ili izvor toksičnosti ukoliko mu je struktura narušena.

Ukoliko je on kompromitovan iz nekog razloga, ne može na adekvatan način da se izbori sa svakodnevnim izazovima.

Ono što svako od nas može da učini jeste da se pobrine o sebi na najbolji mogući način.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost, boravak u prirodi i na suncu, smanjenje stresa, upražnjavanje raznih tehnika disanja, meditacije i čišćenja jačaju sve strukture našeg organizma i sam imuni sistem...eliminisanje straha, pozitivne misli i verovanje u snagu i dobrotu samog života jer percepcija okoline odn sveta oko nas utiče na ekspresiju naših gena.

Povedite računa o sebi jer to je jedino što možete i što zavisi isključivo od vas...dajte svoj maksimum za sebe!