ISTINA O HOLESTEROLU I ŽIVOTINJSKIM MASTIMA

Davne, 1953g je izneta hipoteza koja je tvrdila su holesterol I životinjske masti glavni uzročnici kardiovaskularnih bolesti I okrenula našu ishranu I piramidu ishrane, potpuno naglavačke.

Ova hipoteza je nazvana najvećom naučnom prevarom 20og veka od strane mnogih naučnika I eksperata.

Da se na samom početku podsetimo da, hipoteza nije istina, to je samo ideja koja mora biti dokazana! Da bi se hipoteza dokazala potrebno je vreme jer nauka ne radi ništa na brzinu.

U nijednu hipotezu se od kada je predložena nije uložilo toliko istraživanja kao u ovu.

I tako, sve dok se nauka bavila ovom hipotezom, vlade zapadnih zemalja su joj se posvetile u

potpunosti. Mediji su se priključili I propagirali tu hipotezu kao istinu I sve vrste velikih,komercijalnih kompanija su se priključile tome. Farmaceutska industrija je počela da zarađuje bilione na njoj kao I prehrambena, zdravstvena industrija I zapadne vlade.

Danas je sa stopostotnom sigurnošću ta hipoteza dokazana pogrešnom !!!!!!

Ova hipoteza je jedna velika greška !!!!

Ali pošto su velike komercijalne mašine posvećene toj hipotezi, one rade vrlo naporno kako se ne bi populaciji dozvolilo da sazna istinu. Naučnu činjenicu I istinu koja je u međuvremenu otkrivena I dokazana I koja je poznata već 20ak godina.

Šta je ono što je nauka pokazala I dokazala kao istinito ?

1. holesterol iz hrane I životinjske masnoće nemaju nikakvih dodirnih tačaka niti ikakve veze sa nastankom srčanih bolesti

2. nizak nivo holesterola u krvi je opasan

3. osobe koje su konzumirale više holesterola I zasićenih masnoća su imale manju stopu oboljevanja od svih bolesti

4. visok nivo holesterola nije uzrok kardiovaskularnih bolesti niti ateroskleroze

5. osobe sa višim nivoom holesterola u krvi su su imali zdraviji I duži životni vek bez demencije, Alchajmera ili sličnih bolesti

Nizak nivo holesterola u krvi:

1.      Povećava rizik od srčanih bolesti I moždanog udara

2.      Povezuje se sa rakom

3.      Povezuje se sa agresijom, nasiljem I samoubistvom

4.      Povezuje se sa Parkinsonovom bolešću

5.      Povezuje se sa gubitkom pamćenja-Alchajmerova bolest

6.      Povezuje se sa smanjenim imunitetom

7.      Poteškoćama u učenju kod dece I odraslih

8.      Sa preranom smrću

Mozak je jedan vrlo masni organ kojeg čini 40% holesterola. Mijelin koji predstavlja jednu vrstu izolacije jer pokriva svako nervno vlakno, ćeliju nervnog sistema u mozgu, kičmenoj moždini, perifernom nervnom sistemu je izgrađen od čak 60% holesterola a ostatak su zasićene masti.

Šta se desi kada stavite mozak na dijetu bez holesterola? Izgladnjujete ga !!!!

U mozgu se konstantno odvijaju samoregenerišući procesi, stare ćelije odumiru i nove ih zamenjuju a taj proces je vrlo aktivan.

Te nove bebi ćelije zahtevaju materijal od kojega će nastati, zahtevaju materijal za izgradnju. Taj materijal čini holesterol, zasićene masnoće, proteini, glukonutrijenti I dr. ali najveći procenat je holesterol I zasićene masti.

Kada je holesterol u krvi nizak, mozak ne dobija dovoljno gradivnog materijala za izgradnju I za pravilno funkcionisanje.

Osobe sa niskim nivoom holesterola u krvi imaju agresivnu prirodu I nizak stepen samokontrole. Mozak koji nema dovoljno holesterola dolazi u stanje gladovanja I osoba postaje besna, lako se iziritira, isprovocira,lako napada I skloni je napadima I nasilnom ponašanju I kriminalu.

Parkinsonova bolest je poprimila epidemijski karakter koji se poklapa sa pojavom upotrebe lekova za snižavanje holesterola.

Kao što smo napomenuli, mozak je vrlo masni organ koji zahteva holesterol, a u slučaju da ga nema, ispoljiće simptome tog deficita.

Gubitak pamćenja je jedna od osnovnih nuspojava lekova za snižavanje holesterola.

Da bi formiralo sećanje, moraju se stvoriti sinapse. Ćelije mozga imaju duge ruke kako bi mogle komunicirati međusobno. Kada dve ruke dođu dovoljno blizu jedne druge one moraju da se preklope, kao pri rukovanju, formiraju sinapsu sa jedne I druge strane I spajaju se, preklapaju. Sinapse su većinom sačinjene od holesterola I zasićenih masti. Holesterol iz krvi je jedini izvor iz kojeg mozak dobija holesterol I ukoliko ga nema dovoljno, ne može da formira sinapse. Kao rezultat toga osoba ne može da stvara sećanja a kratkoročna memorija je ona koja strada. Osoba se seća detinjstva ali ne može da se seti šta je doručkovala. Takođe, ovi ljudi nisu sposobni da nauče ništa novo.

Suočavamo se sa epidemijom Alchajmerove bolesti odnosno gubitka pamćenja koja se takođe poklapa sa uptrebom lekova za snižavanje holesterola.

Sledeća stavka je imunitet.

Naše imune ćelije su visokomasne ćelije. Veliki postotak spoljašnje I unutrašnje membrane koja formira organele, je sačinjen od holesterola I zasićenih masnoća. Ove ćelije žive vrlo kratko, samo nekoliko dana a kada se odvija neka infekcija u telu, borba, mnoge od njih umiru. Tada, koštana srž mora da radi vrlo naporno kako bi proizvela nove bebi ćelije, nove imune ćelije.

Koštana srž je takođe visokomasni organ sačinjen od visokog procenta holesterola koji takođe dolazi iz krvi.

Ukoliko je nivo holesterola u krvi nizak, koštana srž je u stanju izgladnelosti I nije sposobna da proizvodi imune ćelije, krvne ćelije niti druge.

Kao rezultat postajemo neotporni na infekcije, jer da bi se borili protiv infekcije neophodan nam je LDL holesterol koji je imunom sistemu neophodan u velikim količinama.

Majčino mleko sadrži veliki procenat holesterola. Ono čak sadrži I enzim koji osigurava da se holesterol u bebinom digestivnom sistemu apsorbuje u stopostotnoj količini jer čak nijedan njegov molekul ne sme da se izgubi.

Zašto?

Zato što bebine oči, mozak, koštana srž I drugi visokomasni organi, zahtevaju visok nivo holesterola kako bi se mogli pravilno razviti.

Iz tog razloga, bebe koje nisu dojene I koje su hranjene veštačkim formulama imaju niži stepen inteligencije, lošije pamćenje, problem u ponašanju, imaju potrebe za nošenjem naočara I podložnije su infekcijama.

Osobe sa niskim nivoom holesterola u krvi su tri puta više podložniji dobijanju infekcija, umiru mnogo češće od infekcija, imaju četiri puta veću stopu obojevanja od side.

Šta holesterol radi u organizmu?

1.      Vitalni je deo svake ćelijske membrane u količini od 30-70% zavisnosti koje su ćelije u pitanju a sama membrane čini 70% svake ćelije

2.      Svi hormone nadbubrežnih žlezda (one predstavljaju našu apoteku) su sačinjeni od njega, svi gluko i mineralokortikoidi, kao i važni hormoni - testosteron, estrogen, progesteron (koji nas inače štiti od raka), interferon (koji je takođe vrlo važan u zaštiti od virusa, bakterija kao i u eliminaciji kancerogenih ćelija) itd, svi oni nastaju od holesterola. One su odgovorne za našu sposobnost u borbi protiv stresa jer svaki put kada smo izloženi nekom stresogenom faktoru, naša krv je puna hormona stresa poput kortizola,adrenalina I drugih steroidnih hormona koji su nastali od holesterola. Ukoliko nadbubrežne žlezde nemaju dovoljno holesterola za proizvodnju ovih hormona, nemoguće je nositi se sa stresom na pravilan način.

3.      Mijelin je sačinjen od njega. Kada počne da se gubi mijelin, razvija se multipla skleroza kao I mentalni poremećaji.

4.      Esencijalan je za memoriju I učenje

5.      Služi za produkciju vitamina D, pod dejstvom sunčeve svetlosti holesterol se u koži pretvara u vitamin D

6.      Esencijalan je za imunitet

7.      Glavni je sastojak žuči bez koje ne možemo da svarimo masti, apsorbujemo masti ni vitamin topive u mastima A,D,E,K a koji su ključni za naš život.

Mi smo izgrađeni od holesterola I zasićenih masti !!!!

One su osnovni gradivni elemenat I neophodne su nam u tom svakodnevnom procesu umiranja I rađanja naših ćelija u organizmu !!

Ukoliko imamo ovo u vidu, potpuno je zdravorazumski za očekivati da će svako stanje poput upale, oksidacije, povrede ili bilo kakvog stresa za telo, izazvati povećanje količine holesterola u krvi u cilju proizvodnje navedenih hormona i popravljanja nastale štete.

Ukoliko smo izloženi suncu, imaćemo veći nivo holesterola u krvi jer će on biti na putu prema koži gde će se sintetizovati u vitamin D.

Ukoliko imamo bilo kakvu povredu, ranu ili drugu trauma, ukoliko smo imali operaciju, bili kod zubara, posekli se, nivo holesterola će u krvi biti visok zbog potrebe tela da popravi nastalu štetu I zaleči se, jer nema obnove bez holesterola.

LDL je upakovani oblik holesterola koji se kreće u krvi na putu iz jetre do oštećenog mesta odnsno potrebnog mesta dok je HDL upakovani oblik holesterola koji se vraća putem krvi nazad u jetru da bi se reciklirao.

U medicine to zovemo “loš” I “dobar” holesterol I ne postoji veća besmislica poput te jer bi to bilo podjednako objašnjenju kako su ambulanta kola koja idu po pacijenta iz bolnice “loša” a ona koja se vraćaju od pacijenta do bolnice “dobra” ili obrnuto !!!!

Ne postoji dobar I loš holesterol !!!!

Postoje dobre I loše masnoće !

Loše masnoće definitivno postoje ali to nisu životinjske masti već jestiva biljna ulja kao I trans-masnoće ili hidrogenizirana biljna ulja odnosno margarin, koje nalazimo u brzoj hrani, pekarskim proizvodima i maltene svakom fabrički proizvedenom prehrambenom proizvodu. One su štetne i vrlo opasne i ne postoje u prirodi.

Sa ovom plastikom naše telo nema pojma šta treba da radi I sa njom se bori najbolje što ume.

Upravo ove masnoće su odgovorne za uništavanje krvnih sudova. One povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja jer uzrokuju sistemske upale u telu, sužavaju arterije, povećavaju pritisak, troše srce koje mora mnogo više da radi kako bi proguralo krv kroz takve sužene arterije i izazivaju jedan konstantan stres u organizmu.

Njih bismo trebali široko izbegavati a na naše trpeze vratiti dobro poznatu mast, maslac, jaja, masna mesa I ribu, iznutrice, i punomasne mlečne proizvode iz domaće, lokalne proizvodnje.

To su namirnice sa kojima telo vrlo dobro zna šta treba da radi i kako da ih iskoristi.

I bez obzira da li vam je holesterol u krvi visok ili nizak, ne mešajte se u taj proces, ne dirajte ga. Taj nivo je onaj koji je lično vama potreban I koji je merilo stanja onoga što se odigrava u vašem organizmu.

On je samo pokazatelj dešavanja a ne stanje koje zahteva lečenje !!!!

Na kraju, bilo bi dobro da pokušamo da se izdignemo iznad našeg kratkog ličnog životnog iskustva i probamo da sagledamo malo širu sliku: kao vrsta, mi ljudi opstajali smo i kroz dobra i kroz teška vremena, u potpunosti bez industrijskih proizvoda novog doba, i što je važnije, bez i najmanje dileme o tome jesu li masnoće iz mesa ili jaja korisne ili štetne po nas.