Nauka o mikrobiomu, koja govori o važnosti mikroorganizama koji žive u nama, tek je u začetku, ali ono što zasigurno znamo jeste da bez njih ne bismo postojali ni mi sami.

Pre nego što zađemo u priču o fermentisanoj hrani i shvatili njenu važnost, moramo pojasniti značaj i funkcionisanje crevne flore čoveka.

Još u davna vremena, otac medicine Hipokrat, izjavio je da svaka bolest počinje u crevima. U današnje vreme, više od dve hiljade godina kasnije, moderna nauka povrdila je njegove reči. Naš digestivni sistem, koji je odgovoran za oko 85% celokupnog imunog sistema čoveka, u stalnoj je komunikaciji sa ostatkom našeg tela, koga hrani, štiti i detoksifikuje. Sem toga, u njemu se proizvodi čak 90% serotonina, odgovornog između ostalog za naše raspoloženje. Digestivni trakt predstavlja najosnovniji i najvažniji sistem koji omogućava funkcionisanje našeg kompletnog organizma.

Crevna flora u našem digestivnom traktu, čini čak 90% kompletnog genetičkog materijala sadržanog u našem telu. Neverovatno zvuči, ali svega preostalih 10 procenata u nama postojećeg genetskog materijala je samo naše, tj ne pripada mikrobima koji žive u nama i omogućavaju naše funkcionisanje.

Bilo je potrebno jako mnogo vremena da sa razvojem moderne genetike dobijemo potvrdu ove istine i shvatimo značaj tog mikrokosmosa u nama koji je zaslužan za kvalitet zdravlja i života onoga što stane u onih preostalih 10%, odnosno nas samih.

Nakon što smo pojasnili značaj ovog sistema, možemo nastaviti našu priču o njemu i pomenuti ko ga nastanjuje i ko vodi računa o njemu odnosno o crevnoj flori i njenim funkcijama.

Kada bismo položili creva na ravnu površinu, dobili bismo površinu veličine teniskog terena. Njen svaki milimetar je prekriven mikrobima koji su toliko važni da ukoliko bi neko odlučio da nam steriliše digestivni trakt, sasvim sigurno bismo vrlo brzo potom umrli.

Uloga crevne flore jeste:

1 zaštita od svih štetnih i toksičnih supstanci koje ulaze u naše telo putem hrane i pića kao i svih onih nusprodukata koji nastaju tokom varenja. Takođe neutrališe i eliminiše teške metale poput žive, aluminijuma i dr.

2 zdravlje i integritet creva

Ukoliko je crevna fllora narušena dolazi do degeneracije kako ćelija koje čine crevni zid tako i samog crevnog zida koji postaje propustljiv, varenje hrane postaje neadekvatno a nesvareni delovi hrane prelaze u krvotok. Pri tome, osoba razvija različite oblike intolerancija i alergija na hranu.

3 adekvatno varenje i apsorbcija

Crevna flora proizvodi digestivne enzime, proizvodi supstance koje omogućavaju transport minerala, vitamina i drugih nutrijenata kroz crevni zid. Bez zdrave crevne flore praktično je nemoguće apsorbovati minerale poput gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma.

4 stvaranje vitamina

Crevna flora proizvodi sve vitamine B grupe i vitamin K.

5 detoksikacija

Kao što so već i spomenuli, odgovorna je za eliminaciju svih toksičnih supstanci kao i kancoregonih iz našeg organizma.

6 modulacija imunog sistema

Oko 80% celokupnog našeg imunog sistema je smešteno u crevnom zidu i bilioni neutrofila prolaze svakodnevno kroz crevni zid kako bi ostali zdravi. Creva su naš najveći imunološki organ a crevna flora je ključni faktor u njegovom radu

Šta oštećuje crevnu floru?

Antibiotici, kontraceptivne pilile, steroidi, lekovi, stres, loša ishrana, infekcije, bolesti, starost, trovanje, radijacija, alkohol

Skrenula bih pažnju na upotrebu antibiotika i njihovo katastrofalno dejstvo na crevnu floru gde se njihovom upotrebom prvo  uništavaju upravo probiotske grupe bakterija koje su od esencijalne važnosti jer one vrše neutralisanje otrova koji dolaze od vrlo opasnih mikroba koje su inače stalni stanovnici našeg organizma poput klostridije, kandide, stafilokoka i dr.

Zbog toga je izuzetno važno uzimati probiotike i fermentisanu hranu nakon terapije antibioticima.

Bolesti koje su povezane sa narušenom crevnom florom su: multipla skleroza, reumatoidni artritis, celijakija, osteoartritis, lupus, dijabetes I, artritis, fibromalagija, hronični umor, alergije, psorijaza, ekcemi, razni neurološki i psihijatrijski poremećaji i dr.

Uzevši sve gore navedeno u obzir, fermentisana hrana je izuzetno važna u održavanju zdrave crevne flore jer omogućava unos korisnih I preko potrebnih bakterija.

Osim toga, fermentacija je process koji omogućava konzervisanje hrane, stvara korisne enzime, vitamine, omega 3 masne kiseline i različite sojeve probiotika. Takođe, ovaj proces očuvava hranljive sastojke u hrani, i hrana takođe postaje lakše svarljiva jer je već delimično svarena pa je kao takva bolja od sirove. Zbog toga se njenom konzumacijom poboljšava varenje. Ona takođe deluje kao antioksidant a mlečna kiselina koja se stvara tokom procesa ubija prisutne patogene mikrobe.

Fermentisana hrana pomaže postizanje ravnoteže u količini stomačne kiseline tj ukoliko je ima malo ona ce podići nivo kiseline i obratno. Starenjem, količina stomačne kiseline prirodno opada a fermentisana hrana neutrališe taj gubitak.

Ona pomaže proizvodnju acetilholina, neurotransmitera koji ima ulogu u crevnim pokretima a time sprečava pojavu konstipacije. On takođe podstiče lučenje stomačnih digestivnih sokova kao i pankreasnih i žučnih.

Da rezimiramo: fermentisana hrana je

1.     živa hrana sa živim bakterijama i kao takva služi za očuvanje zdrave crevne flore

2.     Poboljšava varenje

3.     Bogata je enzimima

4.     Pomaže da apsorbujemo hranljive materije iz hrane

5.     Podiže nivo vitamina

6.     Može dugo da se čuva

7.     Uklanja toksine I patogene bakterije iz hrane

Dovoljno je 3-4 supene kašike dnevno.

Kao najznačajniju fermentisanu hranu bih izdvojila kefir koji se priprema sa sirovim mlekom uz pomoć kefirnih zrnaca. To je najjači prirodni probiotik i u terapetske svrhe treba konzumirati litar dnevno ali početi sa unosom postepeno. Mogu ga koristiti I osobe osetljive na laktozu koju su bakterije razložile na prostije šećere koje neće izazvati reakciju kod intolerantih osoba.

Takođe bih izdvojila fermentisano ulje jetre bakalara kao čist izvor vitamina A i D, EPA/DHA kiselina i omegama 3,6,7 i 9.

Pored toga, preporučila bih i razno fermentisano povrće, kao i sir, jogurt, kombuhu, proizvode od soje poput tempeha, miso paste i tamarija.

Sve u našem telu je živo, svaka ćeija I tkivo, svaka koščica…sve je živo I sve se obnavlja. Unutar nas postoji vrlo moćna inteligencija sa vrlo moćnim mehanizmima koji isključivo služe da nas održe u životu. Najmanje što možemo da učinimo jeste da se pored “mrtve hrane” koju svakodnevno unosimo povremeno počastimo I sa ponekom “živom” hranom.

Budimo makrokosmos koji vodi računa o svom mikrokosmosu.