VIŠAK ŽELUDAČNE KISELINE….istina ili zabluda !?

Sigurna sam da se svako od vas susreo sa izjavom  “to je od previše želudačne kiseline”…I sigurno vam je poznata situacija gde pri svakom simptomu koji se manifestuje putem digestivnog trakta u vidu bola, gorušice, lošeg varenja, prisustva Helicobaktera I sl… doktori obično prepisuju inhibitore protonske pumpe u rešavanju navedenih problema sa ciljem da se suzbije lučenje želudačne kiseline.

Pokušaću ovim putem, da vam objasnim besmisao navedene tvrdnje kao I činjenicu da stanje prevelikog lučenja želudačne kiseline NE POSTOJI !!!!

Dve osnovne funkcije želudačne kiseline su , varenje hrane odnosno njena razgradnja I ubijanje patogena iz sredine u cilju sprečavanje njihovog ulaska u telo putem svega što progutamo.

Drugim rečima, želudačna kiselina ima vrlo značajnu funkciju !!!

Ono što štiti sam želudac kako ne bi sam sebe svario jeste sluz koju luče želudačne žlezde. Ona prekriva njegove zidove I tako ga štiti od dejstva kiseline. Ta sluz se luči I vari konstantno.

U samom želucu postoje senzori koji reaguju na određeni nivo želudačne kisline. Reaguju na način što zatvaraju donji ezofagijalni sfinkter koji predstavlja prsten mišića na donjem kraju jednjaka.

Tim zatvaranjem se onemoguĆava prodor kiseline iz Želuca gore u jednjak!!!!

Što je veĆi nivo kiseline to je stisak jaČi!!!!

Kada neko ima problema sa gorušicom I kiselinom, lekari to stanje karakterišu kao višak želudačne kiseline odnosno govore kako se ona proizvodi više nego što treba J

Međutim, istina je potpuno suprotna od toga jer reflux/gorušica nastaje od PREMALO KISELINE A NE PREVIŠE!!!!

Smanjen nivo želudačne kiseline ne aktivira potrebne senzore koji vrše uticaj na sfinkter. Ono što se dešava prilikom refluxa jeste da se taj sfinkter ne zatvara na adekvatan način, i kiselina prodire gore u jednjak pri čemu se oštećuje tkivo, javlja se osećaj pečenja a moguća je i pojava stvaranja ožiljaka jer jednjak ne poseduje onaj zaštitni sloj sluzi kao želudac.

Simptomi niske kiseline su: gorušica, grčevi, nadutost, opstipacija ili dijareja, intolerancije na hranu, akne, ekcem, suva koža I kosa, astma, alergije,anemija, slabost, gubitak kose, podrigivanje ili povraćanje nakon obroka, hronične crevne infekcije, nesvareni delovi hrane u stolici, hronični umor, lomljivi nokti,osteoporoza, deficit minerala i proteina, autoimuni poremećaji.

Koje to stvari utiču na to da se taj sfinkter ne zatvara na propisan način odnosno koji faktori utiču na smanjeno lučenje kiseline?

Antibiotici, Helikobakter pilori, hronični stres bilo koje vrste, loša ishrana sa mnogo šećera, prerađene hrane, žitarica, jedenje s nogu I na brzinu, upotreba lekova poput aspirina, ibuprofena I drugih antiinflamatornih lekova, upotreba inhibitora protonske pumpe, disbalans crevne flore, starenje.

Smanjena količina želudačne kiseline dovodi do poremećaja u varenju hrane kao I do poremećaja normalne crevne flore.

Masovna upotreba antibiotika dovodi do disbalansa normalne crevne flore pri čemu patogeni mikroorganizmi počinju da prevladavaju I stvaraju probleme na način da smanjuju lučenje želudačne kiseline.

Takođe, starenjem nivo želudačne kiseline prirodno opada.

Manjak želudačne kiseline je faktor rizika za abnormalnu crevnu floru u kojoj počinju da prevladavaju patogene vrste kao što je to slučaj sa Helicobakterom.

Helicobakter pilori je bakterija oblika helikoptera I pronađena je u donjem delu želuca-pilorusu. Ona je pronađena u mnogim različitim ulcerima što je naučnike navelo na pomisao da imaju odgovor na pitanje o uzroku stomačnih ulcera…ali prevarili su se J

Helicobakter živi u samoj sluzi koja obavija I štiti želudačno tkivo a u toj sredini opstaje tako što vrši neutralizaciju kiseline.

Važno je napomenuti, da je Helicobakter normalni stanovnik našeg organizma koji se drži pod kontrolom sve dok je naš mikrobiom u balansu.

Međutim, antbiotici, loša ishrana I hroničan stres dovode do disbalansa mikrobioma , do smanjenog nivoa želudačne kiseline I do preteranog rasta Helikobaktera .

Rizik od nastanka želudačnog ulcera je u tom slučaju manji od 3%...ali…

…lekovi koje prepisuju za suzbijanje lučenja kiseline povećavaju rizik od raka jednjaka!!!!!

Istraživanja dokazuju da inhibitori protonske pumpe povećavaju pojavu raka želuca I adenocarcinoma odnosno povećavaju rizik od pojave raka jednjaka.

Stvar koju daju radi prevencije je ustvari stvar koja izaziva rak jednjaka!!!!!

Radi se o tome da ti lekovi, smanjujući ionako već slabo lučenje želudačne kiseline, dodatno oslabljuju I sfinkter a tako, još više kiseline prodire u jednjak.

Takođe, inhibitori protonske pumpe mogu izazvati preterani rast patogenih mikroorganizama u duodenumu I drugim delovima tankog creva!

Put varenja…kako izgleda!?

Kada se pripremamo da nešto pojedemo, miris te hrane utiče na mozak I stomak kreće da luči određeni tip kiseline u zavisnosti od mirisa. Kada hrana stigne do želuca, visok nivo želudačne kiseline pali signal koji zatvara sfinkter I u želucu hrana krene da se meša, gnječi, I razgrađuje, zatim odlazi u duodenum, mesto gde se vrši apsorpcija minerala.

Za apsorpciju minerala je potreban visok nivo kiseline !!!!

U duodenum se izlučuje žuč I enzimi pankresa što znači da se osim minerala na ovom mestu vrši I apsorpcija masti. Nakon toga se sve što je progutano, spušta  u tanko crevo zatim debelo gde se vrši apsorpcija vode I sve nepotrebno izlazi putem anusa.

 Ukoliko za vreme jela pijemo vodu, kiselina u stomaku se razblažuje.

To znači ukoliko pijemo vodu pola sata pre jela , za vreme jela i pola sata nakon jela,kiselina se razblažuje što će izazvati neprikladno varenje.

Ukoliko nam varenje nije optimalno, to znači da nećemo u potpunosti razgraditi proteine do amino kiselina, masti na masne kiseline, ugljene hidrate na iskoristive šećere.

Nakon želuca, hrana se spušta u duodenum gde se takođe nalaze senzori pod čijim uticajem želudačna kesa ispušta enzime za varenje masti.

Naravno, lekari rade još jednu glupost I masovno vade žučne kese. Problem u tome jeste što tada ne postoji mesto koje drži I koncentriše žuč pa tako žuč konstantno kapa na mesto gde ne postoji hrana koja bi se varila. Time nastaju oštećenja na zidu duodenuma.

Kada je lučenje hlorovodonične kiseline smanjeno, dolazi do nemogućnosti apsorpcije minerala poput magnezijuma I kalcijuma što dovodi do pojave mišićnog spazma, aritmije,konvulzija-napada,smanjene proizvodnje DNK, dijabetesa 2, povećanog rizika od preloma kukova, ručnog zgloba I kičme.

Nizak nivo želudačne kiseline je uzrok slabog varenja, hronične inflamacije creva, disbalansa crevne flore,sindroma propusnih creva, smanjene apsorpcije hranljivih materija, povišenog nivoa hormona stresa.

Posledice su : nesposobnost da se hrana svari u potpunosti, ne apsorbuju se važni minerali I vitamini,nemogućnost da se steriliše sadržaj stomaka odnosno eliminacija patogena, veći rizik od raka, malapsorpcija vitamin B12, anemija.

Kako normalizovati nivo želudačne kiseline ?

Praktikovanjem ishrane sa visokim unosom zdravih masti a smanjenim unosom ugljenih hidrata, smanjivanjem stresa, obedovanjem u miru, isključivanjem sve prerađene hranu, uključivanjem probiotika I fermentisane hrane, eliminacijom svih nepotrebnih lekova….zdravorazumskim pristupom J