STRES I SAVREMENE “BOLESTI”

Šta je stres I kako on utiče na nas !?

Da naglasim na samom početku, da je akutni stres mehanizam koji nas održava u životu kada smo izloženi nekoj opasnosti I kao takvog ga možemo posmatrati kao jednu vrlo pozitivnu I potrebnu stvar!

Sa druge strane, hronični stres je jedna sasvim druga priča sa isključivo štetnim i razarajućim uticajem na organizam.

Postoje tri glavna izvora stresa : fizički (povreda, trauma, I sl), hemijski (sve hemikalije koje unosimo putem pića, hrane, preko kože I drugih izvora, lekovi, alkohol, cigarete itd) i emotivni (sve negativne emocije koje se javljaju u nama).

NAŠ ORGANIZAM PODJEDNAKO DELUJE NA SVA TRI IZVORA!!!!

Na koji način?

Kao prvo, mozak prepoznaje opasnost a to je tačnije, rekacija neophodna za naše preživljavanje. Šalje stresogeni signal hipotalamusu koji predstavlja komandni sistem tela. On kontroliše brzinu disanja, krvni pritisak, otkucaje srca, kontrakciju krvnih sudova a takođe komunicira sa autonomnim nervnim sistemom I vrši aktivaciju simpatičkog nervnog sistema.

Simpatički nervni sistem je onaj koji nas drži u životu kada smo izloženi stresu nevezano za to da li opasnost poti;e od situacije gde nas juri tigar ili smo pojeli neku prerađenu hranu punu štetnih sastojaka ili smo popili tabletu I sl….reakcija je ista.

Kada se on aktivira, srce počinje ubzano da kuca, podiže se krvni pritisak, zatvara se dotok krvi u digestivni sistem, holesterol  se otpušta u krv da bi se izgradili hormoni stresa a takođe I zbog mogućnosti nastanka povrede. Drugim rečima, telo se priprema za borbu.

Imuni sistem koji je metabolički vrlo zahtevan, se u takvoj situaciji isključuje.

Kada je opasnost prošla, uključuje se parasimpatički nervni sistem koji je zadužen za obnovu,regeneraciju, izgradnju I odmor. To je takođe jedan ekstremno zahtevan metabolički proces I zahteva veliku količinu energije kako bi regenerisala oštećena tkiva.

Kao što mu I samo ime govori, autonomni nervni sistem se uključuje automatski i  dizajniran je sa ciljem da prilikom svake povrede, telo regeneriše samo sebe. To nije proces u kojem mi učestvujemo svesno već naprotiv, majka priroda je ugradila u naša tela sve potrebne mehanizme samoregeneracije I samoisceljenja koji funkcionišu automatski, bez našeg svesnog uplitanja u taj proces.

Ukratko, parasimpatički nervni sistem (odmor, varenje, regeneracija) stimuliše imuni sistem, regeneriše tkiva, poboljšava dotok krvi u digestivni sistem I poboljšava sve regenerišuće procese

Sa druge strane, simpatički nervni sistem (stanje bori se ili beži) nas održava u životu kada smo pod stresom, ubrzava otkucaje srca, podiže krvni pritisak, šećer u krvi, holesterol I hormone stresa. Smanjuje funkciju imunog sistema I dotok krvi u digestivni sistem.

Nakon signala koji se šalje hipotalamusu, šalje se signal hipofizi a ona nadbubrežnim žlezdama koje predstavljaju našu pravu malu apoteku u kojoj se proizvode sve mineralokortikoidi, glukokortikoidi,  polni hormoni I svi drugi.

Svi ti hormoni se prozvode od holesterola koji predstavlja gradivne blokove za njihovu izgradnju.

Sada malo razmislite!

Nebitno koji od tri izvora stresa je u pitanju…da li ste se posekli, iznervirali na poslu, operisali, popili tabletu protiv bolova I sl, hormoni stresa će se proizvesti u organizmu a supstanca za njihovu izgradnju će biti holesterol.

Da li mislite da je u takvim stanjima normalno da će nivo holesterola u krvi biti povišen?

Da li ta osoba koja ima povišen holesterol u krvi znači da je kod te osobe simpatički nervni sistem zajedno sa nadbubrežnim žlezdama aktivan I dominantan ?

Da li je to slika adaptacije tela na stres bilo koje vrste ili bolest koja zahteva lečenje?

Milsim da vam je odgovor vrlo jasan !!!

Druga stvar, šta se dešava kada se stimulišu nadbubrežne žlezde!?

Proizvodi se adrenalin koji povećava otkucaje srca, povećava dotok krvi u mišiće, srce I druge vitalne organe. Ubzava puls, disanje, podiže pritisak, izoštrava čulo sluha, vida I druga čula što izaziva hipersenzitivnost, šalje signal da se glukoza otpušta iz masnih naslaga.

Važno je napomenuti, da adrenalin za razliku od drugih hormona nema  enzime za opciju isključenja I kada se jednom otpusti mora da se iskoristi ili u suprotnom ostaje aktivan.

Znači, kada smo pod stresom hipotalamus otpušta kortikotropni stimulišući hormon koji aktivira adrenokortikotropni hormon iz hipofize, a on stimuliše otpuštanje kortizola iz nadbubrežnih žlezda. Svako ko je izložen bilo kakvom izvoru stresa imaće povećan nivo kortizola u telu.

Ceo ovaj proces dovodi telo u jedno potpuno drugo stanje od normalnog, prilikom čega se luče razni hormoni koji utiču na imuni sistem I na sve druge sisteme u telu.

Da ponovimo još jednom, bez obzira da li je u pitanju fizički, hemijski ili emotivni stres, telo će se ponašati na isti način

Ako smo pod hroničnim stresom, telo će konstantno biti u tom stanju “udri ili beži” pod dejstvom simaptičkog nervnog sistema.

Ukoliko se ovo konstatno dešava, povećava se prozvodnja slobodnih radikala koji oštećuju tkiva, kod osobe se javljaju problemi sa srcem, sa varenjem, sa štitnom žlezdom, gojaznost I mnogi drugi problemi.

Kada smo izloženi dugotrajnom hroničnom stresu iz bilo kojeg izvora, kao što je to slučaj u savremenom svetu, obično se u takvim slučajevima postavi dijagnoza poput aritmije, visokog pritisak, visokog holesterola, šećera u krvi koji se definiše kao predijabetično stanje, bolesti štitne žlezde Itd.

Naravno, tome se pristupi kao bolestima koje treba lečiti I uključuju se medikamenti koji predstavljaju još jedan stresogeni faktor na već postojeći.

Prilično besmisleno, zar ne !?

Kada je stanje stresa prošlo, nivo kortizola opada I tada parasimpatički nervni sistem stupa na scenu. Međutim, u savremenom svetu je to stanje prilično teško postići zbog samog tempa života koji nam svet nameće.

Nekvalitetna hrana, štetni uticaji iz spoljašnje sredine, konstantna emotivna napetost I nedostatak vremena čini da je vrlo teško pronaći taj balans u tom svetu dualnosti.

Zbog toga je neophodno delovati svesno I pružiti svoj maksimum kako bi sebi dozvolili taj period odmora I regeneracije.

Moramo preuzeti odgovornost za sopstvene živote I uraditi sve što je u našoj moći kako bi smanjili I izbegli uticaj svih stresogenih faktora kojima smo izloženi.

Zauzeti pozitivniji stav prema životu…reprogramirati sebe na jedan zdraviji I osvešćeniji stil života.

Jer…većina bolesti ne postoji, mi sami ih kreiramo…proizvodimo I održavamo.