KETOGENA DIJETA…pogled iz drugog ugla !

Da li ste znali da je Švedska prva i jedina zemlja koja je razvila nacionalne smernice u ishrani koje odbacuju popularnu ishranu sa velikim unosom ugljenih hidrata a smanjenim unosom masti, u korist ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata a povećanim unosom masnoća.

Promena smernica je nastala kao rezultat mnogih naučnih istraživanja, sa celih 16000 urađenih naučnih radova.

U prevodu…ukoliko ste zdravi, a naročito ukoliko ste gojazni, imate insulinsku rezistenciju, predijabetes, dijabetes, povišen nivo masnoća u krvi ili sl…konvencionalna medicina vam nalaže I zahteva da se hranite po principu  Low carb hight fat ishrane odnosno po principu, malo ugljenih hidata a mnogo masnoća !!!!

Tokom poslednjih nekoliko decenija, upornim radom pojedinih naučnika, došlo se do zaključka da su ugljeni hidrati mnogo više od goriva… oni su moćan regulator metabolizma !

Tačnije, oni kontrolišu način kako telo sagoreva mast odnosno kako telo reguliše metabolizam masti !

Naime, kada jedemo ugljene hidrate, iz razloga što ih ne skladištimo u nekoj impresivnoj količini,nešto malo kao glikogen, mi moramo na neki način da ih se otarasimo a to radimo tako što ih sagorevamo kao gorivo.

I dok pojedine osobe taj proces obavljaju bez ikakvih problema, drugima to baš I ne ide tako lako od ruke.

Kod njih se javljaju problemi, iz razloga što oni ugljene hidrate ne sagorevaju toliko efikasno kao drugi, nego ih konvertuju odnosno pretvaraju u mast!

Ovaj tip metaboličkog odgovora odnosno reakcije, zarobljava ljude u mod skladištenja masti !

Posmatrajući stvari iz tog ugla, možemo slobodno da kažemo, da problem kod gojaznosti nije u potrošnji energije (količina unetih kalorija treba da je jednaka količini potrošenih) već je problem u toku energije odnosno skladištenju viška energije u masnim ćelijama!!!

To znači da, ukoliko unosimo ugljene hidrate u velikoj količini a ne možemo svu količinu da sagorimo ili uskladištimo kao glikogen, jedini put koji nam prostaje jeste da ih uskladištimo kao mast.

Ako malo dublje razmislimo o životu naših davnih, davnih predaka, a podsetimo se da se od tada genetski nismo izmenili…vremenu kada smo živeli I hranili se kao lovci sakupljači…šumsko voće I bobice kao izvori ugljenih hidrata, su se u prirodi jedino pronalazili tokom leta…baš kada je bilo neophodno da nabacimo malo masnih naslaga za zimu, tokom koje bi hrana bila teže dostupna a mi više gladovali, a preživeli isključivo uz pomoć stanja ketoze, kada bi energiju dobijali sagorevanjem upravo tih masnih naslaga  J

Ako stvari posmatramo iz tog ugla, onda je logično da odgovor uključuje razumevanje toga, šta kontroliše pristup masnim ćelijama odnosno tom skladištu masti ? ….

A odgovor bi bio… INSULIN, koji je usko vezan za unos ugljenih hidrata !

Ugljeni hidrati kontrolišu upotrebu goriva a naročito sprečavaju pristup masnim ćelijama odnosno masnim naslagama.

Različiti ljudi različito reaguju na unos ugljenih hidrata…neki ih tolerišu dok kod drugih to nije slučaj.

Da pogledamo iz ugla evolucije…

Tokom 2 miliona godina evolucije, ljudska vrsta je evoluirala u kontekstu ishrane koja je bila vrlo limitirajuća u pogledu ugljenih hidrata, barem većinom godine.

Shodno tome, nije teško zamisliti da smo i dalje zadržali svu tu metaboličku mašineriju i program za unos hrane sa malo ugljenih hidrata.

Mnoga istraživanja pokazuju da se mnogo više reakcija javlja kada se telo izloži povećanom unosu ugljenih hidrata, kada počinju da se razvijaju razni metabolički sindrom I dijabetes tipa II, nego kada se izloži smanjenom unosu ugljenih hidrata.

Koja je normalna količina glukoze koja se nalazi u krvi?... oko 8g

Koliko glukoze se apsorbuje tokom klasičnog obroka?...oko 70g!...to pomnožite sa 3,4,5 puta u toku jednog dana !

Takav scenario, izlaže telo prilično velikom stresu kada imamo u vidu da ono ne može toliko ugljenih hidrata da uskladišti.

Da pojasnimo…nakon unosa ugljenih hidrata postoje dva puta razvojnog ciklusa.

Prvi je put zdravlja koji predstavlja unos ugljenih hidrata gde se višak izruči u skeletne mišiće.

Kada se u telo unese neka količina ugljenih hidrata, ukoliko ih procesuiramo na zdrav način, većinu tih ugljenih hidrata će primiti skeletni mišići gde će oni uglavnom oksidirati ili se konvertovati u glikogen. To bi se moglo nazvati zdravom izloženošću ugljenim hidratima.

Drugi put, je put metaboličkog sindroma.

Ukoliko ste netolerantni na ugljene hidrate velika većina unetih ugljenih hidrata odlazi u jetru gde se konvertuje u mast. Taj proces se zove de novo lipogenesis  odnosno put dobijanje masti od ugljenih hidrata. Kada se konvertuju ugljeni hidrati u masti, osnovni produkt koji nastaje jeste zasićena mast odnosno trigliceridi, kako nam je bolje poznato. Znači, povišeni trigliceridi su jasan znak da se unosi previše ugljenih hidrata koji se u jetri pretvaraju u mast.

Ovakav scenario, pretvaranja ugljenih hidrata u mast,  ukoliko predugo traje vodi do metaboličkog sindroma i dijabetesa, sistemske inflamacije u telu, povećanog nivoa masnoća u krvi itd.

Put metaboličkog sindroma je oblik intolerancije na ugljene hidrate.

Insulinska rezistencija se manifestuje u formi intolerancije na ugljene hidrate.

I šta sad?

Ako ste intolerantni na laktozu…isključujete laktozu iz ishrane.

Ako ste intolerantni na gluten…isključujete gluten iz ishrane.

Znači, ako ste intolerantni na ugljene hidrate potpuno je smisleno da ćete ih isključiti iz ishrane,zar ne !?

Ljudi vrlo variraju u zavisnosti od toga da li metabolišu ugljene hidrate na zdrav način ili ne.

Ako ste osoba koja ih metaboliše na pravilan način, imate više opcija u ishrani pa samim tim možete biti I na visokom, srednjem ili malom unosu ugljenih hidrata.

Međutim, ukoliko ste gojazni, imate povišene trigliceride, povišene ukupne masnoće u krvi, ako ste insulin rezistentni, ako imate visok pritisak, dijabetes tip II I dr….vrlo je jasno da će biti neophodna restrikcija ugljenih hidrata u nekom nivou.

U tom kontekstu, dijabetes bi mogli opisati kao nuspojavu konzumacije previše ugljenih hidrata u odnosu na toleranciju na ličnom nivou!

Ne postoji jedna određena količina ugljenih hidrata koja je jednaka za sve osobe.

Svako toleriše jednu određenu granicu ugljenih hidrata koja je lično, samo njemu svojstvena.

Insulinska rezistencija nije ništa drugo nego stanje intolerancije ugljenih hidrata!

Istraživanja pokazuju da su osobe koje su bile otoporne ali i osobe koje su bile senzitivne na insulin, tokom dijete na ishrani sa smanjenim unosom ugljenih hidrata a povećanim masnoćama, gubile na težini.

Sa druge strane, na standardnoj ishrani sa više UH a manje masti, senzitivni na insulin su takođe gubili na težini ali oni otporni na insulin nisu gubili nimalo na težini.

To dokazuju da ukoliko ste netolerantni na ugljene hidrate, neophodna je restrikcija ugljenih hidrata u nekoj meri u cilju gubljenja na težini.

Da pogledamo ceo ovaj scenario iz metaboličkog ugla…

U suštini, radi se o tome da se preusmeravamo sa metabolizma ugljenih hidrata na metabolizam masti u cilju dobijanja energije…odnosno, jedino što radimo jeste da menjamo izvor goriva!

Važno je napomenuti, da je upravo unos ugljenih hidrata onaj koji određuje koji će put dobijanja goriva biti korišćen.

Mnoga istraživanja su rađena na temu korišćenja goriva u telu ali je možda  najinteresantnije spomenuti istraživanaj na temu kancera gde su primećena ozdravljenja kada bi se osobe sa metabolizma ugljenih hidrata prebacile na metabolizam masti. To se može objasniti time što se kancerogene ćelije hrane isključivo metabolizmom ugljenih hidrata pa bi u slučaju preusmeravanja metabolizma na metabolizam masti, one ujedno bile izgladnjivane a time i uništene.

Takođe, mnoga istraživanja pokazuju da je put dobijanja goriva putem masti, smanjivo oksidativni stres u organizmu što je vrlo značajno kada je u pitanju sprečavanje i odlaganje procesa starenja.

Isto tako, istraživanja pokazuju da čak i maleni porast insulina u telu ima dramatičan uticaj na sagorevanje masti odnosno sala.

Kada jedemo šećer I skrob, to izaziva drastično povećanje glukoze u krvi. Pankreas luči insulin koji to stanje neutralizuje ali dovodi I do naglog pada glukoze u krvi pa smo vrlo brzo ponovo gladni.

Prisutan insulin sprečava takođe pristup odnosno razgradnju masti odn sala!

Ketoza je prirodno metaboličko stanje dok su ketoni prirodni deo ljudskog metabolizma.

Oni su ti koji su u prošlosti tokom perioda gladovanja obezbeđivali gorivo mozgu. Faktički su oni omogućili ljudskoj vrsti, razvoj velikog mozga koji je svojstven samo našoj vrst.

Svako od nas ima sposobnost produkcije ketone samo što je taj program potisnut ishranom sa velikom količinom ugljenih hidrat pa zbog toga oni nikada ne dobija šansu da se ispolje.

Najvažnija funkcija ketone jeste da obezbede gorivo mozgu. Znači, u standardnoj ishrani mozak je organ koji je zavistan od glukoze I dobija svu energiju od ugljenih hidrata.

Ali, u ketozi, većina energije koja je potrebna mozgu dolazi od ketone, čak 60%.

Mozak je jedan  metabolički vrlo aktivan organ koji troši mnogo energije a ketoni mu obezbeđuju jedan stalan I održiv izvor energije.

Malo terminologije….

Ketoni su male supstance pune energije dobijene iz masnih kiselina, koji obezbeđuju telu gorivo.

Ketoza je metaboličko stanje koje se karakteriše povećanjem produkcije ketone, uglavnom sa nivoom u krvi od 0,5-3-4-5mmol/l.

Ketoza se javlja i kada gladujemo i ne unosimo hranu, tada je nivo ketone u krvi 5-7mmol/l.

Nutritivna ketoza je proces ubrzane proizvodnje ketone putem restrikcije ugljenih hidrata iz hrane.

Ketoacidoza je opasna nuspojava dijabetesa tipa I gde produkcija ketona dostiže nivo preko 10-20mmol/l čak I više. Ovo se ne dešava kod osoba koje nisu dijabetičari odnosno ovo se ne može desiti osobama koje su u nutritivnoj ketozi i koje nisu dijabetičari tip I. Fiziološki je nemoguće da neko ko nije dijabetičar tip I dospe u ovo stanje.

Keto adaptacija je proces adaptacije na low carb ishranu, kroz koje telo prolazi kada je izloženo smanjenom unosu ugljenih hidrata I stalno povišenim nivoima ketone. Javlja se prilikom prebacivanja metabolizma sa ugljenih hidrata na metabolizam masti i potrebno je nekoliko nedelja da se razvije u potpunosti.

Ketoni su čisto gorivo za sagorevanje jer ne proizvode prilikom sagorevanja slobodne radikale za razliku od drugih izvora.

Efikasniji su u proizvodnji ATPa i ketoni se ponašaju kao epigenetički modelatori metabolizma odnosno izazivaju genetičku ekspresiju tj. aktivaciju celog niza gena odgovornih za antioksidaciju tj gena koji nas štite od oksidativnog stresa.

U prevodu, ketogena dijeta proizvodi supstancu poznatu kao beta hidroksibiturat,  koja predstavlja onaj magični I čarobni napitak koji biste vrlo rado popili kako bi ostali večno mladi !!!! J …san farmacetske industrije je upravo jedan takav izum…magična supstanca za kojom  bi ceo svet poludeo…magična tableta koja zaustavlja proces starenja J

A ketogena ishrana je prirodni izvor upravo te supstance J…fascinantno I svima dostupno J

Pored toga, ketogena dijeta ima antiinflamatorna dejstva.

Istraživanja pokazuju ukoliko se smanji unos zasićenih masti a poveća unos ugljenih hidrata to se definitivno negativno odražava na stanje arterija.

Dokazano je da unos zasićenih masnoća putem hrane NEMA NIKVE VEZE SA KARDIOVASKULARNIM BOLESTIMA!!!!

Sa druge strane, akumulirane i nagomilane zasićene masnoće u telu itekako imaju veze sa kardiovaskularnim bolestima, metaboličkim sindromom, dijabetesom itd.

Istraživanja takođe pokazuju da je kod osoba koje su primenjivale veliki unos zasićenih masti putem hrane, nivo zasićenih masti u krvi je bio nizak za razliku od osoba koje su konzumirale više ugljenih hidrata kod kojih je nivo zasićenih masti u krvi bio visok.

Pitanje je…zašto I šta to čini da skladištimo zasićene masti?

Rekli smo da unos zaićenih masti putem hrane nema nikakav uticaj na to.

Šta ima?

Kada unosimo više ugljenih hidrata nego što možemo da tolerišemo, mi pravimo više zasićenih masnoća u organizmu koje inače merimo biomarkerima putem ukupnih lipida I triglicerida u krvi !!!!

To znači, da masnoće unsene putem hrane imaju malo veze i korelacije sa zasićenim masnoćama u plazmi krvi za razliku od ugljenih hidrata koji imaju mnogo više veze sa zasićenim masnoćama u plazmi.

Pored toga što ketogena dijeta pokazuje izvanredne rezultate kod gojaznosti, insulinske rezistencije, dijabetesa, epilepsije, Alchajmera, Parkinsonove bolesti, trauma mozga, depresije, autizma, migrene,policističnih jajnika, masne jetre, kancera  itd ona daje vrlo pozitivne rezultate I kada su u pitanju zdrave osobe pa čak I sportisti.

Pokazalo se da su trkači na duge staze kao I sportisti drugih kategorija mnogo uspešniji na low carb ishrani I sve je više onih koji je primenjuju.

Efekti ketoze kod sportista su : bolja snabdevenost mozga gorivom, bolja senzitivnost na insulin, štede se proteini, manji umor, manje mlečne kiseline, bolja kompozicija tela/odnos snage I težine, brži oporavak,smanjena sistemska inflamacija i inflamatorni odgovori na intenzivne treninge,manje oštećenja mišića, bolji imunitet itd.

Koliko ugljenih hidrata nam  je potrebno?

Vrlo individulano…neki će morati da ograniče na 50g dnevno kako bi podigli ketone na nivo koja odgovara stanju nutritivne ketoze.

Drugi, koji su više intolerantni na ugljene hidrate će morati da spuste na 30g dnevno dok će neki sportisti moći unositi čak I 70g dnevno.

U tom cilju se i vrše merenja ketona kako bi se odredilo stanje nutritivne ketoze odnosno odredi nivo ugljenih hidrata koji je svojstven za određenu osobu.

I za kraj…ono što se danas smatra “normalnom ishranom” kao i ono što se preporučuje osobama sa metaboličkim sindromom i dijabetesom je jedna velika zabluda nastala zloupotrebom i iskrivljenim naučnim istraživanjima u korist farmacetskih I poljoprivrednih korporacija.

Današnje stanje ljudskog organizma je nenormalno i vreme je da se to izmeni !!!