Na samom početku, potrebno je shvatiti da smo mi biološka bića a ne motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

U priči o unosu i potrošnji kalorija zaboravljeno je spomenuti najznačajniju činjenicu tj da hormoni imaju najveći uticaj na promenu telesne težine a ne količina unesenih i potrošenih kalorija.

Što se tiče održavanja idealne telesne težine, najveći uticaj ima hormon insulin koji se luči prilikom konzumacije ugljenih hidrata a koji se još naziva i skladišni hormon.

Što se više insulina luči, deponovanje masnih naslaga je veće jer se sav višak šećera u krvi deponuje u glikogen i u mast odn salo.

Hleb kao izvor ugljenih hidrata odn skroba takođe dovodi do lučenja insulina čak vrlo brže od svih ugljenih hidrata jer je skrob čista glukoza.

Sve žitarice i svaka vrsta hleba, podjednako deluju na organizam odnosno sve izazivaju njegovo lučenje.

Iz tog razloga, u cilju mršavljenja logično je da će hleb biti prva namirnica koja se isključuje, zajedno i sa svim drugim proizvodima od brašna jer da bi proces mršavljenja otpočeo prva stvar jeste da smanjimo što je više moguće količinu insulina u krvi.

Druga značajna stvar jeste da hormon lipaza koji je zadužen za razgradnju masnih naslaga, ne može da ostvari svoju ulogu sve dok je insulin prisutan i dominantan na sceni.

Tačno je da se u prvim danima redukcije težine gubi voda, ali to je iz razloga što glikogen vezuje vodu pa samom eliminacijom ugljenih hidrata iz ishrane dolazi i do gubitka vezane vode u telu.

Nakon toga dolazi do gubitka masnih naslaga, naravno samo ukoliko je unos ukupnih ugljenih hidrata i dalje smanjen.

Što se tiče izgladnjivanja mozga, da budemo precizni, nije glukoza ono što ga hrani već hemijska supstanca zvana  adenozin trifosfat ATP.

ATP se dobija na tri načina odnosno organizam dobija energiju : iz glukoze koja se dobija iz ugljenih hidrata ( u nedostatku ugljenih hidrata se dobija iz proteina i masti ), masnoća ili masnih kiselina i ketona odn ketonskih tela koja nastaju metabolizmom masnoća.

Neke ćelija mogu da koriste sva tri izvora dok druge ne. Mozak, srce i mišići koriste glukozu ali u njenom nedostatku se vrlo rado prebacuju na ketone kao izvor energije. Ipak, pojedine ćelije mozga i crvena krvna zrnca ipak zahtevaju glukozu za pravilan rad. Važno je znati da čak i tu potrebnu glukozu ne moramo unositi hranom jer telo poseduje svoje mehanizme za dobijanje glukoze od masti i proteina procesom glukoneogeneza.

Tako da, mozak može savršeno da radi u slučaju eliminacije ugljenih hidrata.

Još jedna bitna stvar jeste da povećan unos ugljenih hidrata i stalna prisutnost insulina u krvi vremenom dovodi do insulinske rezistencije, gojaznosti, metaboličkog sindroma, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa itd. Znači, problem je u stalnom lučenju insulina na koje naše telo nije naviklo i protiv čega nema izgrađene mehanizme odbrane.

Genetski se kao vrsta nismo izmenili i jedino što se izmenilo jeste naše okruženje i to drastično.

Nama kao vrsti je potrebno vrlo malo ugljenih hidrata za normalno funkcionisanje.

Njihova najznačajnija uloga jeste u stvaranju rezervi odn masnih naslaga kako bi u slučaju gladovanja bili zaštićeni od umiranja.

Sve žitarice su siromašne vitaminima i mineralima a njihova bio raspoloživost je izuzetno niska što znači da ih naš organizam ne može iskoristiti bez obzira što se oni tamo nalaze. Pored toga, sadrže razne antinutrijente kao što su fitinska kiselina i inhibitori enzima koji ometaju apsorbciju hranljivih materija u telu.

Fitinska kiselina se u našem telu vezuje za kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar i cink pa time sprečava njihovu apsorbciju i iskorišćavanje odn drugim rečima krade našem telu sve te supstance i dovodi do osteoporoze, karijesa, anemije itd.

Žitarice sadrže lektine koji ometaju apsorbciju hranljivih materija, oštećuju crevnu floru što dovodi do preteranog razmnožavanja loših bakterijskih sojeva. Sve više ljudi boluje od tzv sindroma propusnih creva čemu doprinose i sami lektini, pri čemu oni prolaze u krvotok i mogu da se vežu na bilo koje tkivo u telu. Time se alarmira imuni sistem koji tada pored uljeza napada i sopstvene strukture što nazivamo autoimunom bolešću.

Smatra se da najveću štetu izaziva lektin iz pšenice WGA (aglutinin).

Osim lektina, žitarice sadrže i druge vrlo problematične proteine.

Istraživanja pokazuju da su pšenični gluten-glijadin i pšenični lektin WGA uključeni u skoro sve hronične upalne poremećaje, neurodegenerativne bolesti, upalne bolesti creva, zarazne i autoimune bolesti.

Da rezimiramo: žitarice

Utiču na lučenje insulina koji je odgovoran za pojavu metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije, dijabetesa i dr

Njihov unos NIJE neophodan za ishranu mozga i dobijanje energije

Sadrže razne antitutrijente i inhibitore enzima kao i vrlo opasne i štetne proteine poput lektina i glutena

Crevna flora je ta koja je odgovorna za sintezu vitamina B grupe kao i vitamina K a ne unos žitarica, tako da je zdrava crevna flora ona koja nam obezbeđuje potrebne vitamine i minerale.

Sve te minerale koje sadrže naš organizam ne može da iskoristi tako da su za nas potpuno beznačajni

Sva potrebna vlakna možemo da dobijemo iz povrća i voća a ukoliko neko ima problem sa zatvorom može da upotrebljava psyllium ljuspice koje su čista vlakna.

Ugljeni hidrati ne povećavaju lučenje serotonina. Naš probavni trakt zajedno sa crevnom florom koji se drugim rečima i naziva “ naš drugi mozak“ jeste odgovoran za naše dobro raspoloženje jer crevna flora proizvodi neurotransmitere poput serotonina u količini od čak 90%.

Ne zaboravimo da žitarice nisu hrana koja nas je pratila kroz celu našu istoriju i ako se neka namirnica može isključiti iz ishrane bez bilo kakve bojazni da će se to odraziti negativno na zdravlje, jeste hleb kao i svi drugi proizvodi od žitarica.