STRES I ŠTITNA ŽLEZDA

U prethodnom tekstu smo objasnili sam mehanizam stresa kao I činjenicu da telo podjednako reaguje na sva tri izvora stresa odnosno na fizički, hemijski I emotivni stres.

Sada ćemo pokušati objasniti na koji način stres deluje na rad štitne žlezde.

Štitna žlezda reguliše većinu metaboličkih procesa u organizmu. Ona  proizvodi dva važna molekula, T3 (ima tri molekula joda-trijodotironin) I T4 (ima četiri molekula joda-tiroksin). T4 je neaktivni oblik dok je T3 vrlo aktivan a njihova konverzija se odvija u jetri, digestivnom sistemu, plućima I bubrezima. Za svoju konverziju iz T4 u T3 koristi glukozu a kao nusprodukt procesa nastaju ugljendioksid I voda.

Da bi se hormoni štitne žlezde transportovali do ćelija, vezuju se za jedan protein koji se zove tiroidni vezujući globulin.

Na ovom mestu bih želela da stavim akcenat na činjenicu, da je naše telo jedna savršena I inteligentna mašina koja svakodnevno samu sebe izgrađuje…umiranje I rađanje novih ćelija se odvija konstantno I svakodnevno putem metaboličkih procesa.

Kada smo pod stresom, svi metabolički procesi se I dalje odvijaju ali se njihova regulacija ne odvija pod uticajem štitne žlezde već pod uticajem kortizola odnosno hormona stresa.

U tom slučaju, nusproizvodi tog procesa odnosno mlečna kiselina, je toksična za organizam, što na kratke staze ne predstavlja problem ali na duže staze deluje razarajuće na tkiva. Sigurna sam da ste čuli da je kiselost tela osnova za razvoj mnogih bolesti !

Da se podsetimo, tokom stresa se ubrzava rad srca, povećava se pritisak, povećavaju se holesterol I šećer u krvi I zaustavlja se dotok krvi u digestivni sistem I imuni sistem.

Zašto?

Zato što telo ima za cilj preživeti a ono razmišlja na način kao  da se nalazimo u opasnosti gde je neophodno da nam dotok krvi bude najveći u nogama I rukama jer smo u stanju koje zahteva bežanje od neke opasnosti. Npr zamislite antilopu koju počinje da juri lav. Da bi pobegla, ona mora u kratkom vremenskom roku dobiti veliku količinu energije u udovima kako bi mogla dobiti na brzini I pobeći.

Želim da kažem, da smo I mi kao I sve drugo živo na ovoj planeti, izgrađeni I stvoreni na način da posedujemo sve moguće mehanizme za samoregulaciju I samoobnovu. Naše telo je najinteligentnija mašina stvorena od strane prirode I tome treba da pristupamo sa mnogo poštovanja.

Pokušaj popravljanja fiziologije medikamentima je potpuno besmisleno I prilično omalovažavajuće ako stvari posmatramo iz ovog ugla.

Ako se prisetimo I činjenice da se naše telo genetski nije izmenilo u odnosu na našeg davnog pretka, realno je za očekivati da je jedina stvarna opasnost postojala od divljih životinja, nestašice hrane ili borbe.

Iz tog razloga, telo reaguje na opasnost tim jednim jedinim mehanizmom, simpatičkim sistemom odnosno “udri ili beži” sistemom, koji primenjuje I u slučaju svih drugih stresogenih faktora.

To je ono što se normalno dešava pod stanjem stresa !!!

Hipofiza pod normalnim fiziološkim procesima, izbacuje tireostimulišući hormon (TSH) koji signalizira štitnoj žlezdi da proizvede T3 I T4.

Kada smo pod stresom, kortizol ometa tu funkciju hipofize tako što smanjuje produkciju TSH hormona.

To sve znači da ukoliko smo pod stresom, kortizol isključuje normalne puteve metaboličkih procesa koje obavlja štitna žlezda u normalnim uslovima.

Na kratke staze, taj proces je pozitivan jer na kortizolu imamo mnogo više energije I šanse da preživimo, ali na duge staze taj proces je vrlo razarajuć.

Štitnu žlezdu ne možemo da posmatramo kao jedan zaseban organ koji funkcioniše I postoji sam za sebe. Shodno tome, ne možemo ga na taj način ni lečiti. Problem sa štitnom je samo znak da se nešto dešava u organizmu…ona samo ispoljava reakciju na stres koji se odvija unutar tela.

Šta utiče na smanjeni rad štitne žlezde?

1.Višak estrogena, jer se on vezuje  za taj isti protein za koji se vezuju I hormoni štitne, a tako smanjuje transport njenih hormona.

U prevodu, ako smo izloženi estrogenu, funkcija štitne će biti ometena I smanjena.

Na koji način možemo uneti estrogen iz sredine?

Putem ksenoestrogena I estrogena iz plastike, hrane koja je puna pesticida, hormona iz mesa, kontraceptivnih pilula, kozmetičkih preparata, spermicida itd.

Bolesti povezane sa viškom estrogena u organizmu: rak  jajnika, dojki, materice, endometrioza, smanjena funkcija štitne, migrene, šlog, fibroidi (miomi materice).

2.Takođe, ukoliko imamo oštećenu jetru (masna jetra, toksična) koja je glavno mesto gde se vrši konverzija T4 u T3 ili oštećen digestivni sistem gde se takođe vrši konverzija, funkcija štitne će biti smanjena.

Ili možda imamo problem sa produkcijom žuči koja je neophodna za razgradnju masti tokom koje se proizvodi holesterol neophodan za prozivodnju progesterona I mnogih drugih hormona.

3. Sve hemikalije koje truju mozak (neurotoksini) a koje unosimo putem industrijski proizvedene hrane I pića, će poremetiti komunikaciju između mozga I štitne žlezde.

4. Brom koji se koristi u pekarskoj industriji za podizanje testa.

U slučaju da štitna žlezda nema dovoljno joda iz nekog raloga, ona će iskoristiti neki drugi elemenat koji je sličan jodu a to je brom, hlor ili fluor.

5. Fluor I hlor u vodi, zubnim pastama, pesticidima I dr.

6. Lekovi

7. Vakcine

8. Sindrom propusnih creva pri čemu ona postaju propusna I toksične materije iz krvotoka truju mozak čime se ometa komunikacija sa štitnom žlezdom

9. Polinezasićene masne kiseline

Važno je da spomenemo odnos omega 6 I 3 masnih kiselina koji treba da je u odnosu 1:1 do 3:1. Bolesti počinju kod odnosa 8:1, ishrana modernog društva je na odnosu 20:1, ulje kukuruza ima odnos 60:1 a suncokretovo 77:1.

Sva biljna ulja (polinezasićene masne kiseline) zahtevaju masivan hemijski tretman da bi se proizvela I svako ulje koje je tečno na sobnoj temperature je toksično osim maslinovog.

10. Svaki stres prilikom čega će nivo kortizola biti povišen

Da naglasin da kortizol nije sam po sebi loš. Kortizol je najjača antiinflamatorna susptanca u telu. Ako ste npr trčali maraton pri kojem nastaju masivna oštećenja u telu, to će biti signal  telu da proizvede kortizol jer on ima antiinflamatorno-protivupalno dejstvo.

Međutim, ukoliko smo izloženi hroničnom stresu koji izaziva sistemske upale u telu pri kojima se kortizol konstantno luči dugo vremena, tada je njegova funkcija negativna.

Neophodno je da shvatimo da sistem štitna-nadbubrežne žlezde, mora biti u ravnoteži. Kada je jedan dominantan I aktivan, drugome se smanjuje funkcija.

Ne mogu istovremeno biti na sceni…ili jedan ili drugi.

Šta podiže nivo kortizola?

Smanjeni rad štitne

Inflamacija-upala

Stres

Oštećenje tkiva

Vakcine

Toksini iz hrane

Naravno, lekari ne postavljaju pitanja koja se tiču životnog stila ili načina života niti išta slično kda postoji neki problem sa štitnom, već automatski prepisuju sintetički hormon I tu nastaje problem jer medikament koji se prepisuje nije hormon štitne žlezde već T4 odnosno njegov neaktivan oblik.

Šta se u tom slučaju u organizmu ?

Hipotalamus misli da je sa prozvodnjom hormona sve u redu, ne šalje signal hipofizi I obustavlja proizvodnju T3. U prevodu, već samim tim što se uključuje lek ometa se funkcija štitne!!!

Razmislite na trenutak…

Ukoliko postoji smanjena funkcija štitne, to nam govori da postoji problem ili u jetri, ili u digestivnom sistemu ili u proizvodnji žuči Ili smo pod utcajem nekog stresogenog faktora gde kortizol vodi glavnu reč, ili konzumiramo industrijsku hranu pa je ometena funkcija mozga I sl…

Bez obzira koja situacija da je u pitanju, uključivanje medikamentne terapije ne rešave postojeće stanje…ono I dalje postoji. Na sve to, samo je uključen još jedan dodatni oštećujući faktor.

Šta to znači?

Da na već postojeću narušenu fiziologiju mi dodamo još I sintetički lek koji dodatno naruši već narušenu funkciju štitne.

Ne može se fiziologija popravljati hemijskom supstancom !!!!!!

Potpuno zdravorazumski, zar ne!?

Svako ko ima neki problem sa žučnom kesom neće moći na adekvatan način da razgradi masti a time stvori holesterol koji je neophodan za izgradnju svih važnih hormona. Sve to nas izlaže većoj mogućnosti razvoja raka, slabi nam imuni system, ne možemo apsorbovati potrebne zdrave masnoće koje su neophodne za normalan rad mozga I drugih organa.

Ukratko…

Pod normalnim okolnostima štitna reguliše sve metaboličke procese u telu!!!!

Pod stresom, svi ti procesi se odvijaju pod uticajem kortizola koji ometa rad hipofize a time se smanjuje funkcija štitne žlezde !!!!

Osim toga remeti se I rad digestivnog sistema a time I produkcija serotonina (najveća količina serotonina se proizvodi u crevima) pa se javlja depresija, anksioznost, javljaju se problem sa želudačnom kiselinom I varenjem, hronični umor Itd.

Smanjena funkcija štitne je Inteligentna reakcija tela na stres!!!!!...ona je samo pokazatelj…način adaptacije tela na stanje stresa !!!!

Ukoliko smo izloženi hroničnom stresu, smanjenje funkcije digestivnog sistema, štitne žlezde, smanjenje lučenja serotonina I sve drugo što se dešava u stanju stresa je inteligentan odgovor tela na toksične stimulanse iz sredine…to su sve simptomi adaptacije a ne bolesti koje zahtevaju lečenje medikamentima!!!!